TRIJANON - triologija

ТРИЈАНОН – Дајана Диверно

                 2 деo

КРАТАК ОПИС: Тријанон – триологија

Мултижанровна уметница Дајана Диверно, овог пута се представља у духу Тријанона. Главна јунакиња романа Вероника Дунафалви, кроз стеге наметнутог брака суочава се с јендим од највећих пораза у мађарској историји – Тријанонским, мировним споразумом. Кроз бурне догађаје с којима се сукобљава, схвата како је време након потписивања споразума време борбе за правду у чему проналази душеван мир...

 

– Добро, реците – уздахнула је Вероника Арпад полако док је с испразним погледом зурила у звездану јунску ноћ. Потрајало је неколико тренутака док се напокон није смирила, или је бар само она сматрала како се  смирила, онда се наново окренула према свом супругу.

– Не, ипак кад мало боље размислим сачекајте још који тренутак – села је наспрам њега – не знам да ли сам спремна за коначну истину.

Себастијан Арпад је опет посматрао с  искреним занимањем. Прекрстио је руке на својим грудима, сасвим уживајући у њиховој брачној соби.

Вероника је већ нагласила како неће моћи спавати с њим јер се не осећа најбоље у тим тренуцима, али њему је њена близина чак и сад након напорног дана савршено добро одговарала.

– Нисмо још ништа потписали.

Она је гласно одахнула. Њене очи засијаше новим сјајем.

– Дакле, моје молитве су се исплатиле. Има наде за Мађарску, све ће остати како јесте и неће бити ...

– Одложено је потписивање – застао је питајући се да ли има смисла да је упућује у све то. То је ипак тајни споразум, или како су га остали политичари називали тајни Тријанон.

– Одложили сте по-тпи-сива-ње? – поновила је слог по слог. Страховања су је опет обузела, као особу која пати од тешких болести и која се у једној секуди понадала томе да постоји и лек.

– На неколико дана.

– Дана? Али ја сам – опет је поскочила и дошла до прозора – данас читаво поподне гледала на сат. Нисам могла ни да ручам, ни да вечерам јер сам бројала малтене сваку секунду због тога да ли сте ви то коначно потписали, како сте потписали и како ће све то бити када ...

– Нема смисла да се толико узрујаваш због тога. То је већ одлучена ствар – подсетио је, питајући се зашто му је увек толико забавна кад је бесна или љута.

– Ништа није одлучено! – окренула се према њему опет горљиво и релативно добро расположена да брани ставове које се тичу целовитости мађарске државе. – Ви нисте тамо одрастали, ви не знате шта је за нас значила круна. Имате ли ви појма о значењу круне?

Себастијан климне главом.

– Да.

– То није само оно што краљеви носе на својим главама – уперила је кажипрст претећи према њему. – Ми смо имали земљу која је била једна од најлепших земаља старог континента. Земљу на којој су нам многи завидели. Годинама смо бранили Европу до исламских освајача, оних муслиманских хорди што простиру којекакве ћилиме и што се клањају у подне и увече! – викала је опет, не бринући се ни најмање за то што су њени родитељи и тетка Ребека на истом спрату. Судећи на разговоре које је имала с својим мужем, била је савршено сигурна у то да су се већ и навикли на њихов ритам живота ког је условљавао Тријанон. – И како нам се то враћа? Тријаноном! Судећи по том шта потписујете, нема смисла, драги мој мужу, да идете у Тријанон. Могли те то у првом парку, на првом ћорсокаку. Тај уговор, споразум, шта ли је већ, је за Мађараску прави ћорсокак. Зашто онда идете у тај Тријанон? Зашто том придајете такав значај! – села је опет наспрам њега и почела да лупка прстима по плочи стола.

– Ни због једне земље, а камоли Мађарске не сматрам како треба да се уговор потписује на ћорсокаку или иза грмља у парку.

Поскочила је врло љутита и решена да већ вечерас напише неко писмо једном од тих политичара и да га замоли да размисли пре него што се потпише на таквој страхоти. Грешке се увек враћају. Питање је како ће се грешка вратити тим људима?

– Грм у парку је најидеалније место за такав споразум!

Себастијан је посматрао неколико тренутака.

– Треатална си – како му је већ било и више него довољно читавог тог дана, тако му се ни сад није свађало с њом. – Зашто ја не могу једоставно доћи кући и видети како ме овде очекује дивна, топла и заљубљена жена с којом бих причао о другим стварима, а не о Тријанонском споразуму који треба да се потпише? – упитно је посматрао.

      – Зато што ја – сигурност јој се враћала – нисам заљубљена у вас. Изгледам ли као неко ко вас обожава? ....